Srpski narod mora da krene u svojevrsni obračun sa celokupnim legatom Haškog tribunala

SRPSKI EHO KAMPANjE MARKA RUBIJA ZA UKIDANjE MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA * Banjalučki pokret Izbor je naš realizovao sopstvenu inicijativu za usvajanje „Dekleracije o odbacivanju presuda tzv. Haškog tribunala“ od strane rodoljubivih srpskih organizacija iz regiona * U tekstu Deklaracije ocenjeno da je Haški tribunal bio osveta Kolektivnog zapada narodu koji je u momentu rađanja zapadnog neoliberalnog globalizma jedini bio kadar da se otvoreno i odlučno suprotstavi nepravdi i samovolji jedinog preostalog svetskog hegemona i njegovim evropskim i balkanskim satelitima. I ukazano da je taj tribunal je Srbima izrekao kazne od ukupno 1138 godina zatvora, kao i kazne doživotnog zatvora, dok istovremeno nijedan Hrvat, Musliman ili Albanac nisu osuđeni za zločine nad Srbima * Zato su upravo Srbi danas najpozvaniji da celom čovečanstvu pošalju poruku o karakteru i ništavosti presuda ovog tribunala. Ovo tim pre, što presude ovog tribunala, ne mogu i ne smeju postati pravna baština multipolarnog poretka suverenih država i uopšte ideje prava * Potreban je institucionalan i organizovan otpor, koji bi se zasnivao na naučnoj i istorijskoj analizi normativnog okvira, stavova, zaključaka i konkretnih slučajeva ovog tribunala. Srpska politička i pravna elita moraju se uhvatiti u koštac sa ovim kontroverznim nasleđem. Tim pre što i same međunarodne okolnosti idu u prilog tim naporima _____________________________________________________________________              POKRETANjE kampanje za ukidanje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu od strane Državnog sekretara SAD, Marka Rubija, stvorilo je priliku da se iznova prisetimo rada, očigledno političkog i nelegitimnog, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatog i kao „Haški tribunal“, te da se zapitamo kakav odnos srpski narod i njegova država treba da imaju prema haškim presudama.              Iako je Haški tribunal prestao sa radom, njegove presude mogu imati katastrofalne posledice po srpski narod (ostaće u istoriji da je srpski narod agresor, vršio genocid, nastaviće da gubi državnost nad svojim terotorijama, plaćaće ratnu odštetu) ako on kroz svoje ustanove i NVO bude ravnodušan prema njima.               Pokret Izbor je naš pre više meseci pokrenuo je inicijativu za usvajanje „Dekleracije o odbacivanju presuda tzv. Haškog tribunala“ od strane rodoljubivih srpskih organizacija iz regiona.              Javnosti želimo dati na ovid tekst dekleracije i pozvati druge rodoljubive organizacije da budu supotpisnici iste, kako bi od meseca septembra Dekleraciju i zvanično dostavili ustanovama Srbije, Srpske, Crne Gore i nekim međunarodnim organizacijama.              Ovom prilikom ističemo posebnu zahvalnost prof. dr Zoranu Čvoroviću i advokatu dr Goranu Đorđeviću koji su učestvovali na pisanju teksta Dekleracije, kao i udruženjima građana i njegovim predsednicima:              – Vladimiru Kršljaninu, ambasadoru u penziji, predsedniku Prvog pokreta za Srbiju;              – Željku Čuroviću, predsedniku Saveza Srba poreklom iz Crne Gore;              – Mili Bosniću, predsedniku udruženja Srba Krajišnika;              – Dr. Momčilu Vuksanoviću, predsedniku Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore. Tekst Dekleracije:              Svesni delikatnosti sadašnjeg svetskoistorijskog momenta i opasnosti nekritičkog prihvatanja presuda Haškog tribunala, u ime srpskog naroda iz svih srpskih zemalja (Republika Srbija, Crna Gora, Republika Srpska, Republika Srpska Krajina) i dijaspore, usvajamo i objavljujemo ovu  D E K L A R A C I J U o odbacivanju presuda tzv. Haškog tribunala              Svedoci smo da pred našim očima ubrzano nestaje unipolarni svet, u čijem je okrilju rođen i čiju je hegemonističku i nasilničku suštinu ovaplotio kvazisudski monstrum u liku Haškog tribunala.                Istovremeno svesni istorijske činjenice da je ova novovekovna zapadna replika suda srednjovekovne papske Inkvizicije osnovana samo sa jednim ciljem – obračun sa srpskim narodom i njegovom integralističkom nacionalnom i državnom idejom.               S tim u vezi, još jednom podsećamo da je Haški tribunal bio osveta Kolektivnog zapada narodu koji je u momentu rađanja zapadnog neoliberalnog globalizma jedini bio kadar da se otvoreno i odlučno suprotstavi nepravdi i samovolji jedinog preostalog svetskog hegemona i njegovim evropskim i balkanskim satelitima.               Ovaj sud ostavio je trag ne samo na lične sudbine okrivljenih, već i na kolektivne sudbine naroda, sa neskrivenom pretenzijom da se pretvori u apsolutnog titulara istorijske istine u procecima razbijanja SFRJ.              Svoju neslavnu ulogu ovaj tribunal je okončao. Pripadnicima srpskog naroda izrečene su zatvorske kazne od ukupno 1138 godina zatvora, kao i kazne doživotnog zatvora, dok istovremeno nijedan Hrvat, Musliman ili Albanac nisu osuđeni za zločine nad Srbima.              Takođe, celokupno rukovodstvo srpskog naroda osuđeno je pred Haškim tribunalom, dok su se presude pripadnicima drugih naroda, završavale na nivou nižerazrednih počinilaca. Međutim, vreme je da se posledice rada ovog tribunala posmatraju sa osmatračnice srpskog stanovišta.              Srbi su danas najpozvaniji da celom čovečanstvu pošalju poruku o karakteru i ništavosti presuda ovog tribunala. Ovo tim pre, što presude ovog tribunala, ne mogu i ne smeju postati pravna baština multipolarnog poretka suverenih država i uopšte ideje prava.              Gotovo svi aspekti postojanja Haškog tribunala zaslužuju kritički osvrt. Počev od osnivanja tribunala koji (budući da je osnovan od strane jednog organa UN), što pitanje legitimiteta ovog tribunala još uvek drži u pažnji međunarodnog prava kao direktno ugrožavanje načela suverene jednakosti država, nadležnosti samog tribunala, položaja tužioca, grubog umanjivanja prava optuženih. Dane Čanković              Suštinski najvažnija posledica ogleda se u uspostavljanju novih oblika krivične odgovornosti kao što je zajednički zločinački poduhvat (u svoja tri oblika), tretiranje istorijskih činjenica, nekonzistentna sudska praksa, tajne optužnice, prihvatanje zaključaka ovog tribunala od strane drugih sudskih instanci, uticaj na pravnu teoriju, mešanje u političke događaje.              Veličina presedana o zajedničkom zločinačkom poduhvatu ili „teritorijalno ograničenom genocidu“, predstavljaju teme koje svakako zaslužuju kritičku analizu.              Posebno ukazujemo da je ovaj tribunal ugrozio osnovna načela međunarodnog krivičnog prava i krivičnog postupka. U tom smislu nezaobilaznu kritiku zaslužuje uvođenje oblika krivične odgovornosti po osnovu „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ koji predstavlja uvođenje objektivne i kolektivne odgovornosti na početku XXI veka.              Srpski narod nema druge nego da krene u svojevrsni „obračun“ sa celokupnim legatom „Haškog tribunala“.              Ovo podrazumeva jedan institucionalan i organizovan otpor, koji bi se zasnivao na naučnoj i istorijskoj analizi normativnog okvira, stavova, zaključaka i konkretnih slučajeva ovog tribunala. Srpska politička i pravna elita moraju se uhvatiti u koštac sa ovim kontroverznim nasleđem.              Uostalom, sama uloga ovog tribunala već je predmet kritičke analize. Same međunarodne okolnosti, idu u prilog ovim naporima.              U suprotnom, proizvoljnosti, nedoslednosti i protivpravnosti u radu ovog ad hoc suda, postaće opšta mesta krize u bivšoj SFRJ, sa mogućnošću da se reflektuju ne samo na istorijska čitanja, već i na buduće događaje.               Dane Čanković, predsednik SNP – Izbor je naš     Kategorije: Srpski duh