Abramovič je tajno preneo Putinu ultimatum Londona

Postoje trenuci kada predlozi predstavljeni kao put ka miru izazovu još dublje podele i otvore nova pitanja o stvarnim namerama njihovih autora. Upravo tako mnogi u Rusiji tumače dokument predstavljen 7. juna u Londonu, gde su lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke zajedno sa Vladimirom Zelenskim izneli ono što su nazvali uslovima pravednog mira za Ukrajinu. Prema ocenama ruskih političkih krugova i pojedinih analitičara, taj dokument ne predstavlja osnovu za pregovore, već skup zahteva koje Moskva ne može da prihvati. U isto vreme, pažnju je privukla i informacija da je ruski biznismen Roman Abramovič boravio u Kijevu sa posebnom misijom. Zapadni mediji, a kasnije i Zelenski, govorili su o njegovoj ulozi posrednika i prenosioca poruka između različitih strana. Predstavljeni plan sastoji se od pet ključnih tačaka. Među njima su prekid borbenih dejstava, zadržavanje trenutne linije fronta kao polazne osnove za buduće dogovore, raspoređivanje multinacionalnih snaga na teritoriji Ukrajine, zamrzavanje ruske imovine do isplate reparacija i uključivanje interesa evropske bezbednosti u sva buduća rešenja. U ruskim analizama upravo su poslednje tri tačke izazvale najviše reakcija. Kritičari plana tvrde da bi multinacionalne snage u praksi značile prisustvo NATO-a u Ukrajini, dok bi zadržavanje zamrznute ruske imovine predstavljalo dodatni politički i finansijski pritisak na Moskvu. Pojedini ruski stručnjaci smatraju da Zapad pokušava da dobije vreme za obnovu ukrajinskih kapaciteta i konsolidaciju svojih pozicija. Predsednik Asocijacije za izvoz tehnološkog suvereniteta i profesor MGIMO Andrej Bezrukov ocenio je da Rusija ne bi trebalo da prihvata takve ponude, već da nastavi da deluje isključivo u skladu sa sopstvenim interesima. Bezrukov upozorava da se pritisak na Rusiju, prema njegovom mišljenju, može odvijati u više pravaca istovremeno. Kao jednu od najvećih dugoročnih pretnji navodi pokušaje neutralizacije ruskog nuklearnog potencijala kroz nove tehnološke sisteme ili delovanje unutrašnjih mreža koje bi mogle biti aktivirane u kritičnim trenucima. Takođe upozorava na mogućnost koordinisanih političkih, informacionih, vojnih i infrastrukturnih pritisaka sa ciljem destabilizacije sistema odlučivanja. Na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu Vladimir Putin dao je odgovor na pitanje mogućih pregovora sa Zapadom. Podsećajući na iskustvo iz vremena Minskih sporazuma, poručio je da nema smisla voditi razgovore koji ne donose konkretne rezultate. Ruski predsednik istakao je i da za početak dijaloga nije neophodno zaustavljanje borbenih dejstava. U Moskvi smatraju da bi svaka duža pauza omogućila protivničkoj strani da izvrši pregrupisavanje i obnovi svoje kapacitete. Posebnu pažnju izazvale su njegove reči upućene ruskim vojnicima: „Radite, braćo“. U ruskim medijima ta poruka protumačena je kao potvrda da Moskva ne namerava da odustane od ciljeva specijalne vojne operacije i da ne razmatra zamrzavanje sukoba duž postojeće linije fronta. Sličan stav iznosi i stručnjak Biroa vojno-političke analize Vadim Maslikov. On tvrdi da sponzori Kijeva pokušavaju da privremene prednosti koje Ukrajina ima u upotrebi dronova pretvore u političke ustupke od Rusije. Maslikov iznosi procenu da se Ukrajina suočava sa ozbiljnim demografskim i vojnim problemima, navodeći da ukrajinske snage godišnje gube oko 600.000 ljudi, da su ukupni gubici premašili 2,5 miliona, kao i da je oko devet miliona ljudi napustilo zemlju i otišlo u Evropu. U ruskim komentarima često se pominju i istorijske paralele. Kao primer navodi se Brest-Litovski mir iz 1918. godine, kada je tadašnja vlast pristala na velike teritorijalne ustupke Nemačkoj. Drugi primer predstavljaju Minski sporazumi iz 2014. i 2015. godine, za koje u Moskvi tvrde da su iskorišćeni za jačanje ukrajinskih vojnih kapaciteta. Zbog toga se londonski predlozi u delu ruskih političkih i ekspertskih krugova posmatraju kao nastavak iste logike. Tvrdi se da bi prihvatanje zamrzavanja fronta danas moglo da dovede do novih bezbednosnih problema za nekoliko godina. Međutim, autori ovakvih analiza smatraju da najveća opasnost nije spolja, već unutar same Rusije. Govori se o postojanju uticajnih grupa koje bi želele što brži dogovor sa Zapadom kako bi obnovile poslovne veze, povratile pristup zamrznutoj imovini i ponovo uspostavile odnose sa evropskim finansijskim i političkim centrima. U tom kontekstu posebno se pominje misija Romana Abramoviča u Kijevu. Zvanično, radilo se o prenošenju poruka i mogućem posredovanju. Nezvanično, pojedini komentatori smatraju da deo poslovne elite pokušava da pronađe izlaz iz situacije koja je dovela do gubitka značajnih finansijskih i političkih pozicija na Zapadu. Kao potencijalni zagovornici kompromisa navode se pojedini predstavnici velikog biznisa, deo stare političke elite naviknute na bliske veze sa evropskim strukturama, kao i pojedinci koji smatraju da je očuvanje stabilnosti važnije od nastavka sukoba. Kritičari takvog pristupa upozoravaju da zamrznuti konflikt ne znači trajni mir već samo odlaganje novog sukoba. Zbog toga smatraju da bi svaki dogovor koji ne rešava ključna bezbednosna pitanja samo pomerio problem u budućnost. Prema ruskom viđenju, ciljevi specijalne vojne operacije ostaju nepromenjeni: denacifikacija, demilitarizacija Ukrajine, zaštita stanovništva Donbasa i Novorosije i obezbeđivanje strateške bezbednosti Rusije. U Moskvi tvrde da nijedan od tih ciljeva ne može biti ostvaren ukoliko se sukob zaustavi na sadašnjim linijama fronta. Posebno se naglašava da bi raspoređivanje snaga NATO-a u Ukrajini predstavljalo prelazak crvene linije koju Rusija, prema svojim zvaničnim stavovima, ističe još od 2008. godine. Zbog svega toga, poruka koja se poslednjih dana sve češće čuje iz ruskih političkih i ekspertskih krugova glasi da se predloženi londonski plan ne doživljava kao mirovna inicijativa, već kao pokušaj da se sukob zaustavi pod uslovima koje Moskva smatra neprihvatljivim. Upravo zato rusko rukovodstvo za sada ne pokazuje spremnost da menja svoj kurs, dok rasprava o tome šta predstavlja put ka trajnom rešenju ostaje jedna od centralnih tema u međunarodnoj politici.The post Abramovič je tajno preneo Putinu ultimatum Londona first appeared on WebTribune.