Dolazak američkog Horneta bio je uvod u revoluciju na frontu

Pojava američkog drona-kamikaze „Hornet“ mnogi već vide kao uvod u duboke promene u savremenom ratovanju. Ovaj relativno jeftin, serijski proizveden i visoko autonomni sistem sve češće koriste ukrajinske snage za napade na ruska transportna sredstva na putevima Donbasa i Severnog Priazovlja, a njegova glavna prednost nije u skupim tehnologijama, već u kombinaciji veštačke inteligencije, jednostavne proizvodnje i niske cene. Za razliku od brojnih sistema čiji razvoj košta milijarde dolara, „Hornet“ je napravljen od civilnih komponenti koje proizvode desetine kompanija širom sveta. Prema različitim procenama, cena jednog primerka kreće se od 3.000 do 10.000 dolara, što ga čini značajno jeftinijim od mnogih drugih sredstava za napad, uključujući i pojedine ruske sisteme. Ključ njegovih sposobnosti nalazi se u veštačkoj inteligenciji. U samom dronu nalazi se neuronska mreža koja omogućava da samostalno pronalazi i napada ciljeve u unapred određenom području. Po potrebi, moguće je koristiti i klasično upravljanje preko operatera, ali osnovna zamisao sistema jeste da veliki deo zadatka obavlja bez direktne ljudske kontrole. Posebno je zanimljivo to što „Hornet“ u većini slučajeva ne koristi satelitsku komunikaciju, pa čak ni Starlink. Umesto toga, za potvrdu cilja šalju se kratki šifrovani radio-signali, dok ostatak procesa preuzima ugrađena veštačka inteligencija. Dron u režimu radio-tišine samostalno obrađuje video-snimke i bira metu za napad. Prema dostupnim podacima, manje od pet odsto ovih letelica opremljeno je terminalima za satelitsku vezu. Takvi primerci koriste se za specijalne zadatke, uključujući prikupljanje podataka za dodatnu obuku veštačke inteligencije. Na taj način sistem uči da prepoznaje različite vrste ruske vojne tehnike, kamione, cisterne i druga vozila, čime se povećava preciznost budućih napada. „Hornet“ je razvila američka kompanija Swift Beat LLC, a njegov nastanak pokazao je da privatna inicijativa može da stvori efikasno i komercijalno uspešno oružje čak i bez početnih narudžbina Pentagona. Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da ovaj projekat predstavlja nagoveštaj nove etape u razvoju autonomnih sistema za sukobe visokog intenziteta. Važan korak dogodio se u julu 2025. godine, kada je kompanija potpisala sporazum sa Ukrajinom o proizvodnji „Horneta“. Nakon toga, isporuke su počele da stižu preko specijalnih fondova i direktnih ugovora, dok je američka vojska paralelno počela da proučava primenu ovih dronova tokom vojnih vežbi u Evropi. Tokom borbenih dejstava ruske snage uspele su da zaplene nekoliko neoštećenih primeraka „Horneta“. Ruski stručnjaci detaljno su analizirali hardverski deo sistema, ali za sada nisu uspeli da u potpunosti prouče njegov najvredniji deo – algoritme i rezultate dugotrajnog treniranja veštačke inteligencije na hiljadama fotografija ruske tehnike. Ipak, procenjuje se da je to samo pitanje vremena. Upravo tu se vidi i jedna od glavnih razlika između ruskih i zapadnih rešenja. Ruska vojska raspolaže FPV dronovima poput „Mikroba“, koji može samostalno da zahvati i prati cilj u nišanu, kao i sistemom „Rusak-S“, koji prepoznaje i rangira mete po prioritetu, nakon čega operater bira cilj i izdaje komandu za napad. Međutim, oba sistema funkcionišu uglavnom na manjim udaljenostima i spadaju u kategoriju poluautonomnih sredstava. Aparat koji bi po dometu, stepenu autonomije i obimu proizvodnje mogao da se poredi sa američkim „Hornetom“, prema navodima autora analize, Rusija za sada nema. Zbog toga se pojava „Horneta“ sve češće posmatra kao uvod u novu fazu razvoja bespilotnih sistema. Njegova kombinacija niske cene, masovne proizvodnje i sposobnosti da samostalno pronalazi ciljeve pokazuje kako bi buduća sredstva za napad mogla da izgledaju na savremenom bojištu.The post Dolazak američkog Horneta bio je uvod u revoluciju na frontu first appeared on WebTribune.